Do kojih saznanja su došli naučnici tokom godinu dana pandemije koronavirusa?

 Do kojih saznanja su došli naučnici tokom godinu dana pandemije koronavirusa?

Naučna istraživanja ukazuju da   svako produžavanje planiranog vakcinisanja stanovništva protiv koronavirusa  i ulazak u nove epidemiološke talase povećava vjerovatnoću da se virus mijenja (mutira).  Britanski soj ima veću infektivnost, dominira u novom epidemiološkom talasu, pa naučnici upozoravaju da  ne bi valjalo da se razvije soj virusa koji će COVID-19 učiniti još težom, a time i smrtonosnijom bolešću, piše Portal Bar.

-Svaka vakcinisana osoba je korak naprijed ka dostizanju jedinstvenog cilja za cio svijet u ovom trenutku, a to je da se spasi svaki ljudski život i da se vratimo životu kakav pamtimo, kaže za Portal Bar profesor Molekularne biologije, rukovodilac Centra za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i sudski vještak za oblast DNK vještačenja prof.  dr Dušanka Savić-Pavićević. Prema riječima naučnice, koja je porijeklom iz Bara,   ohrabrujući podaci ovih dana dolaze iz Izraela u kome je oko pet miliona ljudi vakcinisano Fajzerovom vakcinom.

-Prema ovima podacima Fajzerova vakcina je 97% efikasna u zaštiti od pojave simptoma bolesti i smrti, ali  je i 94% efikasna u zaštiti od širenja infekcije bez simptoma. Svakako je potrebno  sačekati podatke proistekle iz masovnih vakcinacija drugim dostupnim vakcinama, kaže prof. dr Savić-Pavićević.

Fot: prof.  dr Dušanka Savić-Pavićević -Britanski soj ima veću infektivnost

Portal Bar -Masovne vakcinacije protiv korona virusa sprovode se širom svijeta i to je  način da čovječanstvo uzvrati udarac u borbi protiv pandemije. Zašto ljudi treba da se vakcinišu?

Vakcinacija je jedini način da se spriječi bolest, sačuva svaki ljudski život i, na kraju, pandemija stavi pod kontrolu. U trenutku kada se nalazimo u novom epidemiološkom talasu, cilj svake osobe bi trebao da bude da izbjegne razvoj težih oblika bolesti i hospitalizaciju, što vakcinacija gotovo sigurno obezbeđuje.

Vakcinacijom ne štitimo samo sebe već i osobe u svojoj neposrednoj okolini, koje iz određenih razloga nisu bile u mogućnosti da prime vakcinu.

Posmatrnao na nešto duži period, svaka vakcinisana osoba može doprinijeti da se pandemija COVID-19 stavi pod kontrolu.

Fot: Israživanja u Centru za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu



Portal Bar -Vakcinacija je dobrovoljna. Šta bi Vi, kao naučnik, poručili stanovništvu koje je u dilemi da li da se vakciniše?

Za sve razvijene vakcine dokazna je bezbjednost i efikasnost u zaštiti od razvoja težih oblika COVID-19. Pored toga, svaka vakcina dostupna stanovništvu prethodno je odobrena od strane stručnih tijela (npr., agencije za odbrenje ljekova). Ove činjenice, koje su jedine zasnovane na naučnim i medicinskim dokazima, trebalo bi da pomognu svakoj osobi da otkloni dilemu oko vakcinacije.

Vrijedi istaći da svako produžavanje planiranog vakcinisanja stanovništva i ulazak u nove epidemiološke talase povećava vjerovatnoću da se virus menja (mutira). Svaki prenos virusa sa jedne na drugu osobu je nova šansa da virus mutira. Britanski soj ima veću infektivnost, dominira u novom epidemiološkom talasu, a ne bi valjalo da se razvije soj virusa koji će COVID-19 učiniti još težom, a time i smrtonosnijom bolešću.

Takođe, treba podsjetiti da su masovne i redovne vakcinacije omogućile da se mnoge druge zarazne bolesti u potpunosti stave pod kontrolom.

Portal Bar – Nakon vakcine moguće je dobiti COVID-19. Koliko su lakše kliničke slike oboljelih koji su vakcinisani?

Podaci na osnovu masovnih vakcinacija koje se sprovode širom svijeta još uvek se sakupljaju. Za sada je poznato da je efikasnost vakcina u sprečavanju razvoja simtoma bolesti i hospitalizacije kreće u rasponu od 60 do 95% zavisno od tipa vakcine.

Fot:Vakcinacija je jedini način da se spriječi bolest, sačuva ljudski život


Portal Bar -Napravljeno je više vrsta vakcina, na potpuno različite načine, 
ali očekuje se da umanjuju rizik da se ljudi razbole, moraju da idu u 
bolnicu, ili da umru. Ako smo u situaciji da biramo, na osnovu čega da 
izaberemo vakcinu?

Prva važna činjenica je da su sve odobrene vakcine bezbjedne. One se međusobno razlikuju prema efikasnosti i to bi mogao da bude objektivni paramtar za odabir vakcine. Međutim, bez obzira na postojanje mogućnosti biranja vakcine, trenutna epidemiološka situacija je takva da je svaka vakcina dovoljno dobra da spriječi razvoj teških simptoma i komplikacija bolesti, smtrni ishod i pritisak na zdrastveni sistem.

Portal Bar – Koje su nuspojave od vakcine?

Neželjeni efekti se mogu javiti usled imunološkog odgovora organizma na vakcinu. Blagi neželjeni efekati su očekivani. To su lokalne reakcije u vidu bola, otoka, ili crvvenila na mjestu primanja vakcine, zatim povišena tjelesna temepratura, malaksalost, glavobolja. Ove reakcije uglavnom prolaze spontano u roku od nekoliko dana. Prema rapoloživim podacima, neki ozbiljniji neželjeni efekti su mogući, ali su izuzetno rijetki. Upravo se zbog toga proces vakcinacije neprekidno nadzire.

Portal Bar- Ako smo probolovali COVID-19, nakon koliko vremena možemo primiti vakcinu?

Preporuke su posle četiri nedelje. Uz to, važno je da osoba u ternutku primanja vakcine bude zdrava. U slučaju bilo kakve dileme oko vakcinacije, najbolje je posavjetovati se sa svojim ljekarom.


Portal Bar-Šta je opasnije – nuspojave ili komplikacije od korona virusa?

Neželjene efekti nakon vakcinacije su gotovo bezopasni u odnosu na komplikacije usled infekcije virusom, uključujući i smrtni ishod. Takođe, veoma je važno znati da je rizik od razvoja bolesti uvjek neuporedivo veći nego rizik od neželjenih efekata vakcinacije. To je posebno izraženo u situaciji pandemije, kakva je sadašnja situacija.

Fot: Svaka vakcinisana osoba je korak naprijed da se vratimo životu kakav pamtimo prije Covida -19


Portal Bar-Da li možemo dobiti COVID-19 vakcinom?

Nijedna zarazna bolest, pa ni COVID-19, se ne može dobiti vakcinom. Vakcine se prave ili od dijelova virusa, ili od umrtvljenog virusa. To je dovoljno da se razvije imunitet. Ne postoji mogućnost da dođe do razmnožavanja virusa, što je neophodno da bi se razvili simptomi i komplikacije bolesti.

Portal Bar- Ako smo primili na primjer kinesku vakcinu, a u zemljama EU, SAD budu tražili “pasoš imunizacije” uz priznavanje isključivo npr. Fajzer
vakcine, može li se i koliko nakon kineske primiti Fajzerova vakcina 
zbog uslova za putovanje?

Prema signalima koji ovih dana stižu iz EU “pasoš imunizacije” će biti “važeći” i ako smo primili vakcinu koja je odobrena od nacionalnih agencija za ljekove. Drugim riječima, iako Evropska agencija za ljekove još nije odbrila rusku i kinesku vakcinu, očekujemo da će i one biti priznate.

Klinička studije koje su rađene tokom razvoja vakcina nisu uključivale ispitivanja bezbjednosti primanja i efikasnost kombinovanih vakcina. Početkom februara u Velikoj Britaniji je započelo  prijavljivanje osoba za studiju koja će ispitivati kombinovani efekat dvije vakcine.

Ovo je prije svega značajno za fleksibilniji i brži proces vakcinacije koji se može poremetiti usled zastoja u snabdijevanju vakcinama.

Fot:Efikasnost vakcina u sprečavanju razvoja simtoma bolesti i hospitalizacije je od 60 do 95% zavisno od tipa vakcine

Portal Bar-Trebamo li nositi masku, poštovati mjere i nakon što se vakcinišemo?

Nošenje maski, koje su do razvoja vakcina bile najefikasnije u zaštiti od virusa, kao i sve druge epidemiološke mjere nepohodno je poštovati i nakon vakcinacije. Dva su glavna razloga zašto treba nastaviti sa odgovornim ponašanjem. Prvi je da nijedna razvijena vakcina ne štiti 100% od pojave simptoma bolesti. Drugi razlog je da ne raspolažemo podacimo o efikasnosti vakcine u zaštiti od pojave simptoma COVID-19, ali ne i u zaštiti od same infekcije virusom za koju znamo da može biti i bez simptoma. To znači da dosadašnja ispitivanja ne pružaju podatke da li vakcinisane osobe mogu da se inficiraju i budu asimptomatski prenosioci virusa.

Ohrabrujući podaci ovih dana dolaze iz Izraela u kome je oko pet miliona ljudi vakcinisano Fajzerovom vakcinom. Prema ovima podacima Fajzerova vakcina je 97% efikasna u zaštiti od pojave simptoma bolesti i smrti, ali  je i 94% efikasna u zaštiti od širenja infekcije bez simptoma. Svakako je potrebno  sačekati podatke proistekle iz masovnih vakcinacija drugim dostupnim vakcinama.

Portal Bar- Kada se očekuje da steknemo imunizaciju i pobjedimo pandemiju?

Puno faktora utiče na procjenu kada bi se pandemija mogla bolje kontrolisati, tako da su sve procjene neizvesne. Uz to, iskustva pokazuju da su borbe sa virusima veoma teške. Međutim, važno je znati da kroz vakcinaciju, ili odležanu bolest stičemo individualni imunitet. Na taj način svako od nas postaje barijera za dalje širenje infekcije. Kada dovoljan procenat stanovnitšva stekne individualni imunitet, stiče se imunitet kolektiva, a zarazna bolest se stavlja pod kontrolu. Za COVID-19 je procjena da će se imunitet kolektiva steći kada 60-70% stanovništva bude otporno na virus. To je značajan procenat i biće dostižan samo ako svako od nas da svoj doprinos kroz odluku da primi vakcinu.

Prof. dr Dušanka Savić-Pavićević: Primila sam kinesku vakcinu

Portal Bar -Šta danas znamo o koronavirusu, a što je bila nepoznanica prije godinu dana?

Znanja o SARS-CoV2 virusu su svakim danom sve veća. Kao najvažnije, izdvojila bih očitavanje genoma SARS-CoV2 virusa koje je bilo preduslov za razvoj PCR testa i rekordno brzi razvoj vakcine.

Portal Bar- Jeste li se Vi vakcinisali?

Jesam, čim su se stvorili uslovi. Zaposleni na  Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu su bili u prioritetnoj grupi. Vakcinisala sam se u januaru, a revakcinu primila u februaru. Iako smo bili u mogućnosti da biramo vakcinu, primila sam kinesku vakcinu koja je u tom momentu bila dostupna. Svako ima pravo na izbor, a stanovište struke je da treba primiti vakcinu.

izvor: Portal Bar ; autor : Biljana Dabić

Avatar

Portal Ulcinj

Pročitajte još