Prvi put urađen programski budžet, Vlada orijentisana na rezultat; Neće biti novog zaduživanja

Vlada Crne Gore ispunila je ustavnu obavezu usvajanjem Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu, a radi se o prvom programskom i najboljem budžetu u istoriji Crne Gore, poručeno je na današnjoj konferenciji za medije. Programom rada Vlade definisano je šest prioritetnih oblasti.

Na konferenciji su govorili predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić, potpredsjednik Vlade Dritan Abazović i ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

Krivokapić je saopštio da su na sinoćnoj sjednici usvojili Predlog zakona o budžetu.

“Mi smo ustavnu obavezu završili u predviđenom vremenskom periodu. Usvojili smo i dva ključna dokumenta – program rada Vlade za 2021. i program pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji do 2023. godine”, izjavio je premijer.

Program rada Vlade rađen je, kako je objasnio, po drugačijoj metodologiji u odnosu na dosadašnje programe.

“U potpunosti je ispoštovan ekspoze i definisano pet prioritetnih oblasti. Šesta oblast je u direktnoj korelaciji sa našim nastojanjem da Crna Gora bude prva sljedeća članica EU. Sve što je do sada rađeno, rađeno je po silosima odnosno ministarstvima. Mi želimo da to preokrenemo u odnosu na prioritetne oblasti”, dodao je Krivokapić.

Imaju dva elementa koja se razlikuju u odnosu na druge programe – ciljni dio i transparentnost.

“Pokušali smo da budemo maksimalno transparentni i uvažimo sve zahtjeve zainteresovanih strana. Dobili smo 361 predlog i svaki je analiziran”

Prva prioritetna oblast je vladavina prava i društvo jednakih šansi.

“Iskazuje opredjeljenje Vlade da želi da se posveti ključnom elementu koji je uvijek problematičan. I naravno želimo da uključimo što je moguće više grupa koje nisu na pravi način afirmisane u procesu odnosa Vlade prema rizičnim i specifičnim grupama”, navodi premijer.

Druga oblast su zdrave finansije i ekonomski razvoj.

“To upućuje na činjenicu da je Vlada krenula putem da ozdravi finansije i poboljša ekonomski razvoj koji je dosad bio oslonjen uglavnom na turizam”, rekao je Krivokapić.

Treću prioritetnu oblast čine zdravlje i zdrava životna sredina.

“Najveći dio problema društva leži u tome što se mnoge bolesti javljaju zbog nezdrave životne sredine, pandemije i nezdravog hranjenja jednog dijela stanovništva. Želimo da iskažemo naše osnovno opredjeljenje da kroz zdravu životnu sredinu vratimo Crnoj Gori prizvuk ekološke sredine”, istakao je on.

Četvrta oblast je obrazovanje i društvo znanja. Stub bez kojeg ne možemo biti konkurentni.

“Peta je digitalna transformacija. Dugo smo razmišljali da li to treba da bude nešto što prožima sve i bude iskazano kroz ove četiri oblasti. Ali, to je nasušna potreba Crne Gore, treba povećati digitalnu pismenost svakog od nas pojedinačno”, rekao je Krivokapić.

Šesta oblast govori o tome da je Crna Gora buduća članica EU.

“A mi mislimo prva sljedeća i zato smo napravili program pridruživanja do 2023. godine”, saopštio je premijer.

Prvi put urađen programski budžet Vlade, deficit 3%

“Znate koliko su se lomila koplja i političke priče šta smo trebali da uradimo i kako smo to uradili. Da smo predložili budžet koji je uradio prethodni saziv vlade optužili bi nas da kopiramo nečije ideje. Prvi put smo uradili programski budžet vlade. Sve jedinice su imale mogućnost da rade na novom pristupu koji je usaglašen sa programom rada Vlade za 2021. godinu i uvažava neke novine. Deficit će iznositi samo 3% ove godine i to je ključna tačka budžeta”, naveo je Krivokapić.

Kazao je da ako bi samo ušli u karakteristike budžeta prethodne vlade koji su imali kao predlog, postojale bi tri manjkavosti. “Oni su nam nametnuli 80 miliona ugovorenih obaveza iz prethodnog perioda. Htjeli su da se revanširaju i Opštini Budva. Mi smo napravili program da svi mogu da prežive a ne neko da bude kažnjen i nagrađen”.

Krivokapić je istakao još jedan značajan element – sve je ovo pod direktnom karakteristikom upravljivosti.

“U svakom trenu možemo da znamo šta je urađeno, ko je i kad uradio, da li je u predviđenom roku. Dogovorili smo se i da sve što nije u roku realizovano obavještavamo ministarstvo i oni da daju nam obavještenje zašto nešto nije realizovano. Vjerujem da će ovo građani prepoznati i znati da cijene. Ovo je vlada eksperata a eksperti po pravilu žele mnogo više. Želimo sistem koji će svi moći da prate i daju odziv, jer ova Vlada je orijentisana na rezultat”, uvjerava Krivokapić.

Vladavina prava i pomirenje prioriteti

Vicepremijer Dritan Abazović kazao je da je ambicija Vlade da budemo produktivni i da bude bolja distribucija pravde u svakom smislu nego u prethodnom periodu.

“Prioritet je vladavina prava koja nije vezana samo za borbu protiv korupcije, već podrazumijeva i ravnomjernu distribuciju dobara prema svim gradovima u Crnoj Gori. Želimo veću integraciju Crne Gore koja će voditi ka većem pomirenju i nacionalnom ponosu”, rekao je Abazović.

Kada je riječ o dokumentu o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji to će, kaže Abazović, biti veliki zahtjev koji će stajati pred svim ministarstvima, agencijama, Vladom i Skupštinom.

“Ljudski resursi su najveći problem Crne Gore. Moramo jačati kapacitete, edukovati ljude kako bi odgovorili svim zahtjevima građana. Prioritet za zaštitu životne sredine – želimo da brendiramo Crnu Goru kao ekološku državu. Želimo da postavimo temelj tome. Vlada ima jasno opredjeljenje da u 2021. godini zauzme aktivno svoju zelenu agendu. Sve aktivnosti Vlade u naredna dva mjeseca biće posvećene spašavanju turističke sezone”, dodao je Abazović.

Napominje da moramo učiniti dodatne napore da spasimo sezonu.

“Spas sezone u koju vjerujemo i ostvarenje prihoda iz turizma omogućiće da sve planirano budžetom za 2021. bude realizovane, i da narednu 2022. proglasimo godinom razvoja i krenemo u velike projekte koji će našu zemlju promijeniti na bolje”, kazao je potpredsjednik Vlade.

Istakao je da će početi javno da se vakcinišu u cilju promocije masovne vakcinacije u Crnoj Gori je smatraju da je to važan element za spašavanje sezone, a prije svega ljudskih života.

Najbolji budžet u istoriji Crne Gore

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić kazao je da odgovorno tvrdi da je ovo najbolji budžet u istoriji Crne Gore.

“Prva stvar je transparentnost – prvi put imamo programski budžet. Imamo četiri nivoa transparentnosti, građani će znati gdje se troši svaki cent i to je veliki korak naprijed”, rekao je Spajić i dodao:

“Druga stvar je da smo zatekli tešku situaciju, recesiju od 15,2%. Imali smo probleme i izbacili 100 miliona eura predviđenih prihoda za koncesiju Aerodroma Crne Gore što je bilo nerealno da se realizuje u godini krize.”

Saopštio je da je odbačena prisilna naplata od 30 miliona eura od Opštine Budva, kao i da su imali druge probleme.

“Kapitalni budžet nije u potpunosti naš budžet jer smo ga naslijedili i nisam ponosan na taj dio budžeta. U pitanju su naslijeđene obaveze koje moraju da se sprovedu”, rekao je Spajić.

Budžet i socijalni i razvojni

Poruka ove Vlade je da će biti inkluzivna, vodiće računa da se nepravde iz prošlosti ne ponavljaju.

“Uspjeli smo da budžet bude i socijalni i razvojni. Nismo smanjivali ni penzije ni plate ni socijalna davanja a imali smo subvencije na istom nivou ili veće nego prethodne godine”, navodi ministar.

Crna Gora već ima set poreskih zakona, ističe Spajić i dodaje kako stopa naplate poreza na neprijavljenu imovinu iznosi samo 9%, što mora da se digne na veću stopu.

Spajić se osvrnuo na projekciju o realizaciji turističke sezone na nivou od 55% učinka iz 2019. godine.

“Realizacija u turizmu u odnosu na 2019. godinu – imali smo u tom rasponu predviđanja za ovu godinu. Imali smo iskustvo zimske sezone gdje smo imali realizaciju od oko 65% od 2019. godine. Imali smo razgovor i sa MMF-om i drugim konsultantima koji imaju širu sliku i njihova predviđanja su da će Crna Gora imati ove godine realizaciju ljetnje sezone 65%”, saopštio je Spajić.

Tempo vakcinacije ih je pogurao da budu samopouzdani što se tiče projekcija.

Neće biti smanjenja plata, penzija i socijalnih davanja

Spajić je ponovio da neće biti smanjenja plata, penzija i socijalnih davanja. Budžet ne predviđa takve mjere.

“Da li ćemo oduzimati imovinu ili ne? Ukoliko neko ima novac da plati porez za neprijavljenu imovinu, on ne mora da je prodaje”, odgovorio je Spajić na pitanje o problemu nelegalno stečene imovine.

Akcizna politika će biti usklađivana sa EU.

“To nije bila praksa u prošlosti. Mi smo se samo deklarativno u prošlosti zastupali za pristup EU, to više neće biti slučaj. Primjenjivaćemo pravila koja važe u Evropi. Jedno od pravila je akciza na cigarete. Ponderisanu cijenu podigli smo na 2,5 i to smo odlagali. Usklađujemo politiku i sa preporukama SZO i EU”, istakao je Spajić.

Usvajanje budžeta je, kaže on, teško komentarisati.

“Čuli smo oprečne stavove poslanika. Ne bih ulazio u hipotetičke scenarije. Siguran sam da ne postoiji ni jedan razlog da se ne usvoji ovakav budžet koji je najbolji u istoriji Crne Gore”, rekao je Spajić.

Vlada posvećena svakom građaninu pojedinačno

Premijer je odgovorio na pitanje da li će Vlada podnijeti ostavku ukoliko Predlog zakona o budžetu ne dobije podršku u Skupštini.

“Ja bih volio da neki stručnjak oponira zašto ovakav i ovaj budžet ne usvaja. Ja ne pričam o politici nego o podacima i činjenicama. Svi smo se maksimalno angažovali da dođemo do onoga na šta je Ministarstvo finansija ukazivalo, a to je da Crna Gora ozdravi finansije”, kazao je Krivokapić.

Ne vidi razlog zašto neko ne bi usvojio ovaj predlog zakona.

“Ova Vlada je posvećena svakom građaninu pojedinačno i to smo i pokazali izradom ovog budžeta i programom rada za 2021. godinu. Iz svega ovog kolosijeka ispada da se najmanje narod pita. S pravom poslanici za 100 dana postavljaju 109 pitanja. Zamislite koliko mi moramo da izgubimo dana za svako pitanje. Ja bih volio da narod počne poslanicima pitanja da postavlja. Svi su navalili na ovu Vladu. Nema ko ne postavlja pitanje iz ove ili one oblasti. Poruka ove Vlade je: red, rad i odgovornost”, poručio je premijer.

Spajić je ponovio da je kapitalni budžet skoro u potpunosti naslijeđen i da je njegov kvalitet jako loš jer nije regionalno dobro raspoređen.

“Što se tiče novih projekata – jedan od ključnih je infektivna bolnica u Podgorici”, kazao je Spajić.

Diskrecioni troškovi smanjeni 170 miliona eura

Što se tiče diskrecione kontrole, morali su negdje da smanje potrošnju.

“Smanjili smo je na državnom aparatu – reprezentacijama, putovanjima, konsalting uslugama. Ukupni skraćeni diskrecioni troškovi su 170 miliona eura”, pojasnio je Spajić.

Premijer se osvrnuo na zakonski rok za predaju Predloga zakona o budžetu u skupštinsku proceduru, koji ističe danas, rekavši da će do 12 sati predati svu dokumentaciju arhivom do Skupštine.

“To je vrlo obiman i zahtjevan posao jer je naša obaveza da to upakujemo na način kako je bila praksa dosad. Zakonsku, tj. ustavnu obavezu smo ispoštovali. Drugo – kada gledam sve nas prevlada loša karakteristika – ucjena koja dominira. Najgora je ona između Vlade i zakonodavnog tijela. Moramo da shvatimo da je ovaj Zakon bitan za funkcionisanje građana Crne Gore a ne za naše nadgornjavanje”, rekao je Krivokapić.

Naglašava da će učiniti sve što je u njegovoj moći i da želi da razgovara sa svima.

“Razgovaraću i sa crnom đavolom ako treba samo da Crnoj Gori bude dobro. Nije važno da li se ja nekome sviđam ili ne već da li je ovo predloženo dobro ili ne. Treba svi da krenemo da radimo, da svako radi svoj dio posla na najbolji način i svi ćemo imati benefite”, poručuje on.

Imamo novca za završetak prioritetne dionice auto-puta

Milojko Spajić ukazao je na podatak da je 127 miliona eura stavka u kapitalnom dijelu budžeta vezana za auto-put.

“U pregovorima smo sa CRBC i Eksim bankom oko potencijalnog kredita. I ako se ne dogovorimo imamo novca u budžetu za završetak prioritetnog dijela puta. Vraćanje kredita Eksim banci počinje u julu ove godine. Otplata glavnice ne ulazi u budžet već se direktno iz trezora isplaćuje. Najvjerovatnije ćemo imati mnogo povoljnije uslove za taj kredit, od drugog kreditora”, tvrdi Spajić.

Na pitanje da li imaju izlaznu strategiju ako budžet ne bude usvojen u narednih par mjeseci ili do decembra, Krivokapić odgovara će u tom slučaju na snazi ostati privremeno finansiranje.

“Skupština i Vlada su dva odvojena dijela vlasti. Problem je iskazan kroz element glasanja tužilačkih zakona. Vlada posvećeno radi na tom problemu i izaći će brzo sa rješenjem o tužilačkim zakonima. Što se tiče zakona koji je postao vrlo sporan, treba na njemu raditi malo duže i da kroz promjenu sastava Tužilačkog savjeta dođemo do promjena u Tužilaštvu. Ispada da je sporan jedan čovjek a ne sistem. Uložićemo maksimalne napore da dođemo do najboljeg i najprihvatljivijeg rješenja i zakona koji je nasušna potreba Crne Gore”, rekao je Krivokapić.

Svaki politički subjekat prema riječima premijera ima svoj pogled koji je vrlo često divergentan i ponekad drugačiji u odnosu na Vladu.

“To je najteži zakon koji jedna država donosi u smislu svih tehničkih uslova i pretpostavki. Ministar Mitrović s pravom ukazivao je na to da se Zakon o prostornom planiranju ne može napraviti do drugog kvartala. Biće uključeni brojni eksperti. Napravili smo zahtjev da budu uključene države koje mogu da nam pomognu ekspertski a koje su prepoznate kao države koje imaju vrlo uređen prostor. S pravom ste konstatovali da se može usvojiti najvjerovatnije tek u četvrtom kvartalu”, kazao je premijer.

Neće biti novog zaduživanja u 2021. godini

Spajić navodi da se radi na objavljivanju Predloga zakona o budžetu i da će biti ubrzo na sajtu Vlade.

“Drugo – neće biti novog zaduživanja u 2021. godini osim ako ne dogovorimo s bankom Eksim oko završetka dijela auto-puta”, istakao je ministar finansija.

Smatra da ne postoji razlog da se zakoni ne usvoje jer su na korist našoj državi, a predviđena primjena zakona počinje od 1. jula pa imaju vremena da se dogovore sa Skupštinom i da se sve nejasnoće do tada riješe.

“Posljednjih osam godina prethodne vlade pravile su svoje nacrte budžeta, pa smo imali samo jedan nivo transparentnosti – samo programe. Sad imamo glavne programe, programe, potprograme i nivoe aktivnosti. Svi će do detalja morati da objasne gdje troše novac. Ako ne objasne ne mogu da dobiju novac. Dobili smo jedan rezultat na ponos ovoj državi. Imamo slučaj u godini koja je odmah poslije najveće recesije u istoriji Crne Gore da nemamo kriznih poreza, dodatnih nameta za privredu, povećanja PDV-a…”, objasnio je Spajić podizanje stepena transparentnosti.

“Bićemo u isto vrijeme i jako fiskalno odgovorni. Država smo koja je najduže pregovara u procesu pristupa EU, da ne brojim Tursku. Već godinama stojimo u mjestu, otvorili sva poglavlja a vrlo malo ih zatvorili. Odsad počinje pravi rad na terenu”, jasan je Spajić.

Rast ekonomije 10,6 posto

Još uvijek nije donijeto rješenje o privremenom finansiranju za april, što će biti učinjeno ubrzo.

“Rast ekonomije za ovu godinu biće impresivan. Spomenuću da smo prošle godine imali ogroman pad od 15,2%. Pa nije sad ni teško porasti u ekonomiji kad dotaknete neko dno. Biće rast nekih 10,6%, a dio tog rasta će doći od neponavljanja grešaka iz prošlosti poput zatvaranja granica u piku turističke sezone, a ne uradimo ništa po pitanju zdravlja građana”, zaključio je Spajić.

Predlog zakona o budžetu Crne Gore za 2021. godinu možete pronaći na ovom LINKU.

izvor FOS MEDIA