Ulcinj prednjači u informisanju javnosti preko društvenih mreža
foto Selver Vuković
Stručnjaci upozoravaju da djeci treba ukinuti ili ograničiti upotrebu društvenih mreža, a isto to upozorenje, po mojoj slobodnoj procjeni, moglo bi se primijeniti i na lokalne političare, rukovodioce javnih preduzeća, donosioce odluka….
Par fotografija, štura saopštenja ( o načinu pisanja I pismenosti- nećemo) , pravljenje virtuelnih događaja, okupljanja šačice ljudi, plasiranje polovičnih informacija, trend je koji “drma” Ulcinj.
Ne poseže za tim jedan lokalni funkcioner,svi odreda pribjegavaju toj praksi. Prava “online” ekipa! Pa, lakše je , zar ne. Što bi donosioci odluka ikome objašnjavali I pojašnjavali, što bi bili pitani? Izbiflaju napisano na papiru, dobiju aplauz i čiča miča – gotova priča.
Ostalo odrade društvene mreže.. Pa, ipak su oni donosioci odluka, sami odlučuju kako će informisati javnost. Šta ima veze što su ih tu- gdje jesu, doveli građani ? Što bi građani I javnost morali baš sve da znaju? Zašto ih opterećivati detaljima? Dobiju servirano, na tacni, gotov proizvod, gotovo jelo- još samo da progutaju priču… I da je svare, naravno.
Zamislite koliko bi nam život bio lakši da u prodavnici ne moramo da biramo proizvode- jeftinije, kvalitetnije, skuplje, domaće, uvozno, bez gluten, šećera, sa toliko masti.. Na rafovima izlože to što žele I to ti je to- uzmi ili ostavi…
Ili u restoranu..Koliko vremena izgubite kad odete na ručak ili večeru, da bi odabrali jelo koje želite da probate? Pa, ljudi vi izgubite toliko dragocjenog vremena…Dok se iščita jelovnik, pa dok se konsultujete sa prijateljima, pa dok pitate konobara, pa dok on zapiše narudžbu…Zar ne bi bilo lakše da kuvar dodje, saopšti ti šta treba da jedeš I to je to.. Nema muke. Samo pojedeš I svariš!
Možda ovi donosioci odluka samo žele da nam skrate muke..Humano, nema što. Organizuju, dođu, ispričaju, otjpeva neko nešto- a I ne mora, neko drugi ocijeni da je to pravi potez od krucijalnog značaja za razvoj grada, složi se nekolicina prisutnih da će u budućem periodu da nam cvjetaju isključivo ruže, bez trnja naravno, i odu..
Kao dokaz tog važnog skupa ostaju fotografije I tragovi pisane riječi na društvenim mrežama. Jer ako nema dokaza na društvenim mrežama, kao da se ništa nije ni desilo.
Mudro, nema što! Pa, ajde neka se neko usudi posle da kaže da se u Ulcinju ništa ne dešava! Eto dokaza, na FB-u!
Još više bodu oči organizacije događaja za “uže” narodne mase. Okupe se ljudi, ispjevaju, izigraju, o trošku građana, podrazumijeva se. Bude aplauza nakon govora održanih na podijumu ili pozornici, u sali ili kafani, svejedno..Bitno da se nešto dešava, a dešava se puno toga, pitajte FB! Evo, FB kaže I da ima događaja za šire narodne mase, samo što fali mase.. A, možda ovi moji sugrađani ne žele u gužvu zbog straha od epidemije, zbog poštovanja epidemioloških mjera, možda zato propadaju ti događaji od kojih nema apsolutno niko ništa, Ulcinj I njegovi građani posebno! I šta će onda organizatori tih velikih događaja? Pa, ništa..” THE SHOW MUST GO ON!”
Ko je kriv široj narodnoj masi što ne prepoznaje važnost događaja i ne dodje ?! A toliko truda, napora, neprespavanih noći da bi sve ispalo kako treba.. Organizator se iscrpi i možda prosto nema snage nakon svih tih realizovanih planova, da dodatno objašnjava i informiše javnost o detaljima.
Ali, nema veze. Za šire narodne mase fotografije su na društvenim mrežama. Jer, znate onu staru- koga nema, bez njega se može! Zato idemo dalje, jer- “ SHOW MUST GO ON!” A i izbori se bliže…
